Od onoga gde si danas do onoga što želiš da postaneš

Do sada si uradio dve važne stvari. U prvoj lekciji izdvojio si jednu oblast u kojoj postoji razmak između onoga što znaš i onoga što zaista radiš. U drugoj si tu istu temu prvi put pogledao kroz svih pet koraka programa Postani.

Danas od tih beležaka praviš svoju početnu tačku. I važno je da odmah razdvojimo jednu stvar: to nije presuda o tome ko si. Nije spisak tvojih mana. To je pošten, dovoljno jasan opis mesta sa kojeg krećeš.

Ideja programa Postani je da naučiš proces kojem možeš da se vratiš. Kada naiđe nova navika koju želiš da izgradiš, odluka koju odlažeš ili problem koji pokušavaš da razumeš, pitanja ostaju upotrebljiva: Šta se događa? Gde to vidim u svom životu? Koje veze primećujem? Šta mogu da probam? Kako ono što pomaže da pretvorim u praksu?

Naslov ove lekcije govori o onome što želiš da postaneš. Ali to ne znači da treba da izmisliš neku novu, savršenu verziju sebe. U ovom programu „postati“ znači razviti sposobnost da jasnije vidiš šta radiš, učiš iz sopstvenog iskustva, napraviš promenu koju možeš da proveriš i vratiš se procesu kada ne ide po planu.

Upravo zato danas ne pravimo spisak od deset ciljeva. I ne pokušavamo da rešimo ceo život odjednom. Biramo jednu promenu: dovoljno važnu da ti ima smisla i dovoljno konkretnu da na njoj možeš stvarno da radiš.

I još jedna razlika koju vredi sačuvati. Željeni pravac nije isto što i odbacivanje osobe koja si danas. Ako trenutno nešto odlažeš, to ne briše sve što si do sada uradio. Ako ti neka navika ne ide, to ne znači da je tvoj identitet zauvek određen tim ponašanjem. Početna tačka treba da bude iskrena, ali ne i ponižavajuća. Ona opisuje situaciju na kojoj radiš; ne svodi tebe na tu situaciju.

Zato biramo jezik sa kojim može nešto da se uradi. Umesto „ja sam takav“, opisujemo šta se trenutno događa. Umesto „moram da se potpuno promenim“, biramo ponašanje ili situaciju koju želimo da istražimo. Time ne umanjujemo problem. Samo ga postavljamo tako da možemo nešto da posmatramo, naučimo i pokušamo.

Do kraja ove lekcije imaćeš dokument „Moja početna tačka“. I u Modul 1 nećeš ući samo sa osećajem da bi „nešto trebalo da bude bolje“, već sa jasnom rečenicom: „Ovo je ono što želim da pogledam, razumem i menjam.“

Pogledajmo još jednom Nikolin primer — sada kroz put koji ga čeka u pet glavnih modula.

Njegova početna tema glasi: „Važan projekat odlažem već tri nedelje. Kada sednem da radim, prelazim na poruke i manje zadatke.“ To još nije potpuna slika, ali je dovoljno jasno da zna šta posmatra.

U Modulu 1 — Prepoznaj, Nikola neće odmah tražiti konačno rešenje. Jasnije će opisati gde se nalazi, šta se ponavlja, šta je činjenica, šta je njegovo tumačenje i šta želi da bude drugačije. Na kraju će imati Mapu sadašnjeg stanja.

Ta mapa neće dokazati zbog čega Nikola odlaže. Pokazaće šta trenutno zna i šta treba dalje da prati.

U Modulu 2 — Doživi, povezaće temu sa konkretnim situacijama. Beležiće šta se dogodilo, šta je mislio, šta je uradio, kakav je bio rezultat i šta primećuje. Tako dobija Dnevnik iskustva, umesto da zaključuje samo na osnovu jednog jutra ili opšteg utiska.

U Modulu 3 — Razumi, uporediće te situacije i tražiti ono što se ponavlja. Razdvojiće okidač, pretpostavku, reakciju, ponašanje i rezultat. Na kraju će imati Mapu obrasca. Ona neće biti etiketa o njegovom karakteru, već radni prikaz veza koje je primetio i pitanja koja još treba da proveri.

U Modulu 4 — Primeni, izabraće jednu tačku na kojoj može da napravi drugačiji pokušaj. Definisaće šta radi, kada, koliko često i kako beleži rezultat. Taj pokušaj će sprovesti kroz sedam dana. Ne zato što se trajna navika mora stvoriti za sedam dana, već zato što mu je potreban ograničen period u kojem može da proba, posmatra i prikupi sopstvene podatke.

Tek kada eksperiment sprovede, moći će da kaže šta se zaista dogodilo. Za sada ne pretpostavljamo rezultat.

U Modulu 5 — Postani, Nikola će ono što je naučio pretvoriti u lični sistem: cilj, rutina, okruženje, način praćenja, pregled i prilagođavanje. Ako pokušaj ne radi, sistem mu ne služi da ga osudi, već da mu pokaže šta da promeni u sledećem pokušaju.

Tu je razlika između gomilanja saveta i rada na jednoj stvarnoj promeni. Svaki modul ostavlja nešto konkretno iza sebe. I to postaje materijal za sledeći korak.

Nikola na početku ne mora da zna kako će se priča završiti. Mora samo jasno da zna sa čim počinje. Isto važi i za tebe.

Sada uzmi temu koju nosiš iz prethodne dve lekcije. Jedno pitanje.

Ne biraj ono što zvuči najimpresivnije. I ne biraj cilj koji zavisi samo od toga da se neko drugi promeni. Biraj nešto u čemu postoji deo na koji ti možeš da utičeš: ponašanje koje želiš da menjaš, odluka koju želiš da doneseš, veština koju želiš da razvijaš ili situacija koju želiš jasnije da razumeš.

Ako je tema velika, to ne znači da je pogrešna. Samo znači da moraš da je suziš na deo sa kojim možeš da počneš.

Pre nego što počneš, stavi ispred sebe zapise iz U01 i U02. Oni su tu da ti pomognu. Ne da ih prepisuješ. Sada izdvajaš ono što je najvažnije i dovoljno jasno da možeš da nastaviš.

Dovoljno jasan odgovor mogao bi da glasi: „Želim da prestanem da odlažem rad na važnom projektu i da mu redovno posvećujem unapred određeno vreme.“ Još ne određujemo ceo plan. Određujemo predmet rada.

Drugo: Zašto mi je ta promena važna? Napiši šta bi u tvom životu bilo drugačije ako napraviš stvarni napredak. Izbegni odgovor za koji misliš da bi trebalo da ga daš. Traži svoj razlog. Možda želiš manje stalne napetosti, više vremena za ono što ti je važno, završen posao, pouzdaniji odnos prema obavezama ili nešto drugo što pripada tvojoj situaciji.

Treće: Šta se trenutno događa? Opiši sadašnje stanje bez opravdavanja i bez napada na sebe. Navedi ono što možeš da primetiš: koliko dugo situacija traje, kada se javlja, šta radiš i kakav rezultat dobijaš. Razdvoji činjenicu od tumačenja. Ako neki podatak nemaš, napiši „još ne znam“.

Četvrto: Šta sam do sada pokušao? Šta je pomoglo, a šta nije? Ne traži samo velike pokušaje. Možda si promenio termin, napravio spisak, razgovarao sa nekim, uklonio jednu prepreku ili počeo pa odustao. Zapiši šta se dogodilo. Ako je nešto pomoglo samo dva dana, i to je podatak. Ako nešto nisi dovoljno dugo probao da bi mogao da proceniš, napiši upravo to.

Peto: Kako bih znao da sam napravio stvarni napredak? Izaberi znak koji možeš da prepoznaš. Umesto „osećaću se bolje“, možeš napisati: „Tokom dve nedelje započeo sam planirani rad najmanje šest puta“ ili „Završio sam prvi jasno određeni deo projekta.“ Broj nije obavezan ako tvojoj temi ne odgovara. Važno je da razlikuješ želju od znaka koji bi ti pokazao da se nešto zaista menja.

Dobro. Ako si završio, proverimo da li je tvoja početna tačka dovoljno jasna za nastavak.

Ako je tema i dalje preširoka, pomozi sebi jednom jednostavnom rečenicom: „U okviru teme ___, prvo želim da radim na ___.“ Na primer: „U okviru bolje organizacije vremena, prvo želim da radim na tome da važan projekat započnem u dogovoreno vreme.“

Tvoja početna tačka je spremna kada iz nje jasno može da se vidi šta želiš da menjaš, zašto ti je to važno, šta se sada događa i po čemu ćeš prepoznati napredak. Ne moraš još da znaš konačan uzrok. I ne treba ti savršen plan.

Sada imaš nešto stvarno sa čim možeš da nastaviš: svoju početnu tačku.

Pred tobom nije još jedan sadržaj koji treba samo da odgledaš. Pred tobom je proces. Od ove početne tačke napravićeš Mapu sadašnjeg stanja, zatim Dnevnik iskustva, Mapu obrasca, svoj sedmodnevni eksperiment i na kraju Lični sistem primene.

Ne mogu unapred da ti obećam kakav će biti tvoj rezultat. To zavisi od tvoje teme, okolnosti, rada i onoga što usput otkriješ. Ali mogu vrlo jasno da ti kažem šta ćemo raditi: posmatrati, zapisivati, proveravati, pokušavati i prilagođavati.

Ne moraš danas da znaš ceo put. Za sada je dovoljno da znaš dve stvari: gde počinješ i koju promenu biraš za ovaj ciklus.

Prepoznaj. Doživi. Razumi. Primeni. Postani.