Pet koraka od razumevanja do primene

Prethodno si izdvojio jednu stvar za koju znaš da bi bilo dobro da je radiš — ali je još ne radiš dosledno. Danas ne menjamo temu. Uzećemo baš nju i prvi put je provesti kroz svih pet koraka programa Postani.

Uzmi zapis iz prethodne lekcije. Danas ne moraš da pronađeš konačan odgovor. Ne moraš čak ni da budeš potpuno siguran da si izabrao idealnu temu. Dovoljno je da pred sobom imaš jednu stvarnu situaciju koju ćemo pogledati iz pet različitih uglova.

Pet koraka su: Prepoznaj. Doživi. Razumi. Primeni. Postani.

Prepoznaj znači da najpre jasno vidimo šta se događa i šta želimo da bude drugačije. Dakle, ne krećemo od saveta. Krećemo od stvarne početne slike.

Razumi znači da počnemo da povezujemo stvari: situaciju, svoje pretpostavke, odluke, ponašanje i rezultat. Ali bez prečica. Prvi utisak nije automatski istina. Tražimo moguće objašnjenje koje možemo da proverimo.

Primeni znači da iz svega što smo videli izaberemo nešto konkretno što možemo da uradimo drugačije. Ne menjamo ceo život u jednom danu. Biramo jedan jasan pokušaj iz kojeg možemo nešto da naučimo.

Postani znači da ono što se pokazalo korisnim dobije mesto u stvarnom životu. Da ga ponavljamo. Pratimo. Menjamo kada okolnosti traže promenu. Jedan pokušaj je početak. Praksa nastaje iz onoga čemu se vraćamo.

I ovde je važno da nešto ne pomešamo. Ovo nisu pet brzih odgovora. Ovo su pet vrsta pitanja. Danas kroz njih prolazimo prvi put. Kasnije će svaki korak dobiti ceo modul, primere, vežbe i svoj konkretan rezultat.

Posle ove lekcije imaćeš pet kratkih odgovora na istoj strani. Oni neće predstavljati završenu analizu. Predstavljaće mapu pitanja koja ćemo postepeno produbljivati.

Vratimo se Nikoli iz prethodne lekcije. Nikola već tri nedelje odlaže važan projekat. Kada sedne da radi, počinje da proverava poruke, mejlove i manje zadatke. Pogledajmo kako bi njegov prvi prolazak kroz pet koraka mogao da izgleda.

Prvi korak je Prepoznaj. Nikola može da napiše: „Važan projekat odlažem već tri nedelje. Želim da počnem da ga pomeram napred, umesto da svakog dana ostane netaknut.“ To je početni opis. Još ne objašnjava uzrok i ne nudi rešenje.

Drugi korak je Doživi. Nikola se vraća konkretnoj situaciji: „Jutros sam u devet otvorio dokument. Posle nekoliko minuta prešao sam na poruke, zatim na mejlove i dva kratka zadatka. Dokument sam zatvorio bez izmene.“ Sada tema više nije samo „loša organizacija“. Imamo događaj koji možemo da posmatramo.

Treći korak je Razumi. Nikola bi mogao da napiše: „Moguće je da prelazim na manje zadatke zato što mi projekat deluje preveliko i ne znam koji je prvi deo.“ Obrati pažnju na izraz „moguće je“. Ovo je pretpostavka za proveru, ne dokazan uzrok. Moglo bi da postoji i drugo objašnjenje: stvaran nedostatak vremena, umor, prekidi, nedostajuće informacije ili nešto što još nije primetio.

Četvrti korak je Primeni. Ako Nikola želi da proveri pretpostavku da mu je problem nejasan početak, njegov mali pokušaj može da glasi: „Sutra u devet ne pokušavam da završim projekat. Tokom dvadeset minuta napisaću naslov i tri tačke prvog dela.“ To je konkretna radnja. Ima vreme, trajanje i vidljiv završetak.

Peti korak je Postani. Nikola još ne može da tvrdi da je pronašao trajno rešenje, jer pokušaj nije ni počeo. Može da napravi početnu pretpostavku za ponavljanje: „Ako mi ovaj korak pomogne da počnem, ponavljaću jedan mali zadatak u odabranom terminu i beležiti šta se dogodilo.“ Dakle, ne obećava sebi da će zauvek raditi savršeno. Određuje šta bi ponavljao ako prvi pokušaj pokaže da je koristan.

Pogledaj razliku. Krenuli smo od opšte rečenice: „Moram bolje da se organizujem.“ A sada imamo jasniji opis, konkretan događaj, pretpostavku koju možemo da proverimo, mali pokušaj i ideju šta bi vredelo ponavljati.

I dalje ne znamo da li će pokušaj uspeti. Ne znamo ni da li je pretpostavka tačna. I to je sasvim u redu. Svrha ovog prvog prolaska nije da glumi sigurnost, već da jasno pokaže šta Nikola zna, šta samo pretpostavlja i šta može da proveri u praksi.

A sada uzmi svoju temu iz prethodne lekcije. Jedno pitanje.

Ne traži pet savršenih odgovora. Traži pet poštenih početnih odgovora. Možda ti je ono što se događa jasno, ali ne znaš zašto. Možda imaš dobru ideju za akciju, ali ne znaš kako bi je održao. Možda si potpuno siguran u svoje objašnjenje, a onda primetiš da za njega još nemaš dovoljno podataka.

Prazno polje nije problem. Ponekad je „još ne znam“ mnogo vredniji odgovor od sigurnosti koju smo izmislili. Samo jasno zapiši šta još treba da posmatraš ili proveriš.

Ispod napravi pet polja: Prepoznaj, Doživi, Razumi, Primeni i Postani. Za svaki korak napiši jedan do tri kratka odgovora. Ne treba ti esej. Treba ti cela putanja na jednoj strani.

Dobro. Sada proveri zapis kroz četiri pitanja.

Rezultat ove vežbe nisu pet konačnih odgovora. Dovoljno je da imaš po jedan početni odgovor za svaki korak i da jasno vidiš gde još nešto treba da saznaš.

Za kraj, sačuvaj ovu stranu kao prvi pregled svoje teme.

U ovoj lekciji nisi morao da rešiš problem. Za ovu fazu uradio si nešto korisnije: razdvojio si ono što primećuješ, ono što si stvarno doživeo, ono što pretpostavljaš, ono što možeš da probaš i ono čemu bi mogao da se vraćaš.

U sledećoj lekciji povezaćemo taj pregled sa onim što ti je važno i definisati tvoju početnu tačku za glavni program.